Печалба
Плесаћу ветар
Безимен и сам
Друмом
Којим ждралови
Одлазе
И бићу равница
Само један дан
И пругом ћу
Играти змију
Да пољубим
Земљу остављену
Трговци без лађа
Трговци без лађа
Немају отиске
На танким прстима
Празних њедара
Облаче кошуље
Свечане
И оне друге
Док трају
У бескрају
Дуже од слепила
И краће од магле
Голгота[1]
Хранили су
Зиму костима
Модру врлет
Чојом покривали
Док је студ
Окретала главу
Гледајући
Како мирно
Умиру
У очима атова
